Дан: 22. јун 2026.

Ученици другог разреда су 10. јуна, у пратњи свог учитеља Велибора Ракића, реализовали занимљив и садржајан излет у Мали Радаљ у оквиру амбијенталне наставе.

Током дана обишли су више занимљивих локација у околини. Посебан утисак на ученике оставила је Радаљска бања, позната по лековитој води и прелепом природном окружењу. Кроз непосредно посматрање природе ученици су упознали богат биљни и животињски свет, разговарали о инсектима, рибама и пачићима које су видели, али и сазнали више о значају кореновог система биљака.

У оквиру обиласка посетили су и ћумурану, где су се упознали са традиционалним начином производње ћумура, као и етно-газдинство на ком су открили бројне занимљивости о животу на селу. Посебну пажњу привукло је пчеларство и важна улога пчела у очувању природе и производњи хране.

Велико интересовање изазвала је и прича о узгоју банана у нашим крајевима, што је за ученике представљало право изненађење и подстакло бројна питања и разговоре.

Након обиласка, ученици су посетили издвојено одељење Основне школе у Малом Радаљу, познатије као „Мала школа“, где су се дружили са својим вршњацима и провели пријатно време у заједничким активностима. Срдачну добродошлицу пожелеле су им учитељица Зорица Станковић Стајчић и васпитачица Славица Несторовић, заједно са својим ученицима.

Иако је дан био веома топао, то није умањило добро расположење и радозналост ученика. Уз дружење, игру и истраживање, стекли су нова знања и незаборавна искуства. Овај дан остаће упамћен по лепој атмосфери, занимљивим садржајима и осмесима који су пратили ученике током читавог излета.

Ученик генерације Основне школе „Бранко Радичевић“ за школску 2025/26. годину је Борис Тошић.

Током осмогодишњег школовања истакао се изузетним успехом, одговорношћу, марљивошћу и посвећеношћу у раду, због чега је заслужено понео највише признање које школа додељује својим ученицима.

На матурској вечери, после примљених награда, ученик генерације је изразио жељу да се обрати присутним ученицима, наставницима, родитељима и гостима.

„Поштовани наставници, родитељи, ученици и сви присутни… Добро вече!!!

Велика ми је част и задовољство што могу да вам се обратим и захвалим у своје и у име целе генерације. Данас смо се овде окупили како би испратили једну генерацију и исписали још једну јединствену и посебну причу. Кроз осам година школовања, створили смо успомене, искуство и знање које ће нас пратити до краја живота. То није само огледало научених лекција или добијених оцена и награда, већ симбол једног вечног пријатељства, сазревања и неозаборавног путовања. На овом месту, кренули смо на дуг пут, пут одрастања. Током њега су нас пратиле разне потешкоће, грешке и неуспеси, али упркос свему, успели смо да дођемо до краја. Овде се не завршава само основна школа, него и део детињства, део наших жеља, сазревања и размишљања. Захваљујући многим дивним људима, који су нам свакодневно пружали подршку, данас знамо како је то расти, образовати се и бити добар и потпун човек у једној не тако сјајној средини и свету пуном неправде, нечовечности и дегенерације.

Први пут смо овде дошли као група изгубљених странаца. Био сам мали, радознао дечак, који није разумео какав период је пред њим. Први утисак учионица, ходника и разних осталих лица, био је за мене нестваран. Након осам година, по тим ходницима више не корачамо ми, али заувек ће остати сећања која смо управо на њима стварали. Ту није било само знања, него и смеха, суза, невоља, па чак и нових љубави. Част ми је бити ђак баш ове генерације и уживати похвале оваквих наставника и људи. Ово признање је само подсетник и доказ да се мукотрпан рад и труд, као и дисциплина и веровање, увек исплате. Да увек треба да стремимо и тежимо ка вишем и бољем. Да бодримо себе и верујемо себи чак и када не делује као да ћемо успети у ономе што смо намерили.

Али понекад то није довољно. Понекад нам је потребна топла реч и мотивација људи које волимо и који нам значе. Моји успеси никада нису били искључиво моји. Они су рођени из мог рада и подршке људи који су веровали у мене. Зато сам бескрајно захвалан пре свега својим родитељима и породици, која ми је одувек чувала леђа, безусловно волела и веровала у мене. А након тога и свим наставницима, који су нас васпитали, одгајали и усмерили на пут којим смо проналазили и упознавали себе. Хвала вам јер сте нам били други родитељи. Хвала вам за непроцењива искуства и животне лекције. Такви догађаји су они који ће заувек имати посебно место у нашим срцима. Ви сте, својим трудом и ангажовањем, променили многима личну перспективу, а можда и њихову будућност. Сваки наставник је јединствен и изградио је један део мене. По томе се издваја од свих осталих. За мене лично, то би били наставник историје и наставник физике. Мимо градива, они су ми створили другачију перцепцију и помогли ми да свет гледам из различитих перспектива. Њихова посвећеност у раду са ђацима може се видети из године у годину.

Неко ко је утицао на све нас, је свакако била наша разредна, Татјана. Она нас није само учила градиво, она нас је обликовала у један сложан колектив. Показала нам је да сви треба да дишемо као једно и да сваки наш корак није само наш, него је то корак целог одељења. Неизмерно смо јој захвални за сваку поруку подршке када смо осетили потребу за тим. Овде су вредни помињања и многи други људи, од учитељица, којима смо веома захвални такође, па све до појединих људи у школи. У име целе генерације, хвала вам!!!

Пред нама су нека нова искуства, изазови, људи, питања, дилеме и борбе. Поносан сам на то где сам и како одрастао. На људе са којима сам делио и лепе и ружне тренутке. Хвала вам што сте били део моје приче и мојих борби. Желим нам да истрајемо у ономе што следи, да сањамо и летимо високо. Да својом искреношћу и знањем мењамо свет, јер је баш у томе највећа моћ и лепота. Јер на крају дана живот нам враћа само оно што ми другима дајемо.“

Честитамо нашем ученику генерације на овом великом признању и желимо му много успеха у даљем школовању, новим изазовима и остварењу свих животних циљева.

У Омладинском центру је у петак, 12. јуна 2026. године, владала посебна атмосфера испуњена дечјим осмесима и заједништвом. Повод за ово окупљање било је свечано уручење вредне донације намењене деци која су корисници овог центра, након чега је уследило дружење са малишанима.

Међу присутнима су били представници Тимa за подршку раном развоју деце (ПОРИ), Лазарела Велимировић и Ивана Белензадић, које су још једном истакле важност правовременог реаговања и континуиране подршке у најранијем добу. Посебан допринос догађају дали су лични пратиоци: Александра Глуваков, Славица Ресимић и Ђука Ђукић. Нашу школе су престављали:  психолог Кристина Селенић , учитељице Гроздана Бурић и Весна Дрљача као и ученици који су учествовали у досадашњим активностима центра.