Ученик генерације
Ученик генерације Основне школе „Бранко Радичевић“ за школску 2023/24. годину је Вук Хајдуковић.
Вук је, такође, носилац дипломе „Вук Караџић“, добитник великог броја диплома са разних нивоа такмичења и носилац Доситејеве дипломе.
Његов успех не мери се само петицама и добијеним дипломама… Он је, пре свега, добар друг који је у сваком моменту спреман да помогне другима. Од њега смо учили и ми, старији! Захвални смо му за сваки успех који је уткао у живот ове школе…
На матурској вечери, после примљених награда, Вук је изразио жељу да се обрати присутним ученицима, наставницима, родитељима…
Он је сумирао осмогодишње школовање, заједничке тренутке са својим другарима проведене у школским клупама у којима су, уз помоћ наставника, стицали знања и спремали се за све изазове које им живот доноси.
Истакао је да је ово одлучна генерација која је показала да не постоји препрека која их може зауставити и да ће тако корачати и кроз живот. Искористиће своје стечено знање на најбољи начин са намером да упишу жељене средње школе.
Вук се захвалио, у име целе своје генерације, директору школе, учитељима и наставницима који су их свих ових година припремали да из школе изађу спремни да се суоче са свим изазовима које им будуће време доноси; који су им несебично преносили своје знање и учили их различитим вештинама; који су им, пре свега, били подршка у свим подухватима!
На крају, Вук је све присутне поздравио стиховима Мике Антића:
Опраштамо се,
опраштамо се и страшно дугим ногама
одлазимо у свет.
Ти у своју младост
онуда иза фабрика,
иза пристаништа
и моста,
низ раскршћа која се разилазе као
посвађани људи.
Ја у своју младост
онуда уз пругу,
где трава има укус воде,
песка
и сунца.
Никад више нећемо седети у истој клупи
ни једно од другог преписивати задатке,
ни делити ужину на одмору.
Никада се више нећу смејати твојим
олињалим луткама
ни ти мом неукроћеном жврку на
темену
за који су ме вечито чупкали
они што седе иза нас.
Није ово више завршена само једна
школска година.
Kажу:
готово је детињство.
Једно велико детињство данас је
готово.
Kажу,
и сви су заједно радосни
и котрљају се низ степенице као шака
просутих кликера,
и сви су смешни од задовољства
као пластелинске фигуре,
и сви су шарени и чудни
као град за време великих празника.
Само ја знам:
никада више,
никада више,
нећемо се ухватити за руке
ни ходати од угла до угла
и покушавати узалуд да се сетимо док
ћутимо
нечега врло важног,
нечега толико огромно важног
чега се раздвојени никада више
нећемо моћи сетити.
Још једном све честитке нашем најуспешнијем ученику у нади да ће му ова награда бити подстицај за наредне успехе и сигурно корачање кроз живот.
